Систем паљења је дизајниран да запали мешавину ваздуха и горива у сваком цилиндру у одређеном тренутку. Код бензинских мотора то се постиже електричном варницом (електрично пражњење), створена између електрода свећице.
Поуздане перформансе паљења у целом радном опсегу мотора су неопходне за ефикасан рад катализатора.
За почетак процеса сагоревања довољно је паљење варницом малог облака фино распршене мешавине ваздух-гориво.
Свећица одређује дужину варнице, која зависи и од врсте и дизајна система за паљење, као и услова под којима долази до паљења.
Да би дошло до варнице, напон између електрода свјећице мора нагло порасти од нуле до напона потребног за формирање лука. Након што дође до варничног пражњења, напон пада на ниво који је неопходан за ширење варнице, а мешавина ваздуха и горива се запали.
За добијање енергије варничења користи се калем за паљење, који ради на принципу аутотрансформатора и акумулира енергију паљења. Када се струја примени на примарни намотај намотаја за паљење, струјна енергија се претвара у енергију магнетног поља све док се струја не заустави. Истовремено, магнетно поље се нагло смањује, изазивајући струју високог напона у секундарном намотају завојнице за паљење, која тече кроз високонапонске жице до једне свећице.
Између почетног тренутка паљења радне смеше и њеног потпуног сагоревања прође приближно 2 мс. Због тога, до стварања варница мора доћи пре него што клип достигне ТДЦ, што обезбеђује оптимално сагоревање у целом опсегу брзине мотора. Време паљења се одређује у зависности од брзине радилице, оптерећења, карактеристика дизајна мотора, квалитета горива и тренутних услова рада (стартовање, празан ход, отварање гаса итд.).
Свећица служи за пренос струје високог напона генерисане у завојници за паљење на електроде у комори за сагоревање, где ова струја производи варничко пражњење за паљење радне смеше.